„Zbog čega onda ne ostanete duže, i ne ulovite puno više ribe?“
Ribari su na to odgovorili da im je to što ulove dovoljno, i njima i njihovoj porodici.
„Čime se onda zanimate u slobodno vreme?“
„Odmaramo, dremamo, igramo se sa našom decom, a popodne uglavnom posvećujemo ženama. Uveče se nalazimo sa prijateljima u gradu, družimo se, pijemo i pevamo. Veoma smo zadovoljni našim životima!“
Vlasnik jahte im tada predloži: „Na Harvardu sam diplomirao ekonomiju, i mislim da vam mogu pomoći. Predlažem vam da svakog dana mnogo duže lovite ribu, zatim da je prodate, i onda tim novcem možete kupiti dosta veći brod.“
„Šta će nam veći brod?“ „Kada budete imali veći brod moći ćete da ulovite mnogo više ribe, da je prodate, i onda tim novcem kupite još veći brod, a zatim veći, a na kraju možete kupiti i celu flotu. I tako ćete umesto saradnje sa posrednikom imati saradnju sa većim proizvodjačima. Takodje, možete postati jedni od njih. Nakon toga možete živeti, na primer u Los Angelesu, a ne u ovom malom selu, tako da iz tako velikog grada možete daleko bolje voditi svoj veliki posao.
„U redu, a koliko će nam vremena trebati da ostvarimo to?“
„Pa trebaće vam otprilike dvadeset godina, možda i malo više.“
„Dobro, a šta onda?“
„Kako šta onda?! Tek tada postaje interesantno! Onda kada vam posao postane toliko veliki možete prodavati i kupovati deonice, i tako zaraditi čitave milione!
„Milione kažete, interesantno zaista, a šta onda?“
„E, pa onda možete fino otići na neko mirno, malo i lepo mesto. Imaćete vremena da dugo odmarate i spavate, i da provodite dosta vremena sa vašom porodicom i prijateljima.“
„Veoma interesantno gospodine! Ali, znate, mi to radimo i sada. Nema potrebe da trošimo toliko godina, zar ne?“ Pouka ove priče: Veoma je bitno da se čovek zapita kuda je krenuo, jer možda je već tamo, samo toga nije svestan! izvor:motivacioneprice
Nema komentara:
Objavi komentar