Tako mnogo vremena živimo u sebi i sa sobom, a da se uopšte ne poznajemo!

Dođu tako neke godine, neko vreme, kada shvatiš da si u ovom svetu sam samcat, bez oslonca i podrške ljudi, čak i onih najbližih.                                                                                                                I pitaš se ko sam ja i mogu li dalje, i znam li kuda trebam ići, gde trebam stići?

Ceo život živiš u iščekivanju raznih događaja, pa kad se jedan završi, pripremaš se i iščekuješ drugi i tako vreme prolazi, godine klize kao kišne kapi po prozoru…

Okružuješ se mnoštvom, ispunjavajući svaki trenutak vremena osobama, ili stvarima koje popunjavaju vreme, bežeći što dalje od samoće i suočenja sa samim sobom. Tako mnogo vremena živimo u sebi i sa sobom, a da se uopšte ne poznajemo…                                                                                              A onda neki događaji počnu da pritiskaju sa svih strana. Patiš i pitaš se, pa zašto?

A onda sasvim neočekivano odgovori počnu da dolaze, i pitaš se odakle. Ko je to ko zna da baš to osećam i da moram da počnem da se menjam?

Ja sam ti… Vreme je da se upoznamo.

I dođe tako to vreme i te godine kada upoznaš sebe. Spoznaješ se i uvidiš svoju veličanstvenost.
Ko si i od koga potičeš i shvatiš da iako si usamljen od ljudi, da nikad nisi uistinu usamljen od onog od koga si postao.

Eto, sada je to vreme i te godine kada napokon UPOZNAH SEBE.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Izvor i slika: OazaZnanja.com/preuzeto sa:http://www.motivacioneprice.com/