Osho: Svaka misao hrani samu sebe

Čini se da je čovek u sadašnjosti, ali to je samo naizgled. Čovek živi u prošlosti. Prolazi kroz sadašnjost, ali ostaje ukorenjen u prošlosti. Za običnu svest prošlost je pravo vreme - sadašnjost je prolaz od prošlosti do budućnosti, samo trenutni prolaz. Budućnost je samo produžetak prošlosti. Budućnost je samo prošlost koja se projektuje opet i opet.  

                                                                                                                              Sadašnjost je stvarna samo za one koji su se probudili. Od tog časa, prošlost i budućnost postaju nestvarni.                                            

Zašto živite u prošlosti? Zato što je um samo nataložen prošlosti. Um je sjećanje na sve što ste uradili, na sve vaše snove, na sve što ste želeli da uradite a nijeste mogli, na sve što ste ikada zamišljali. Um je kao prašina nakupljena u ogledalu. Što je deblji sloj prašine na ogledalu, to je slabiji odraz u ogledalu.

 Zašto se držite prošlosti? Prošlost nije blago. Budućnost vam ne može biti ništa drugo nego izmjenjena prošlost, sa malo više ukrasa, ali u suštini ista jer um ne može da zamisli nepoznato. Šta ste uradili u prošlosti? Šta god da ste uradili neprekidno se ponavlja. To je teorija o karmi.

Ako ste se prekjuče naljutili, stvorili ste mogućnost da se ljutite i dan nakon toga. Ponovili ste ljutnju, dali ste joj novu energiju. Dublje ste usadili koren besa, zalili ste ga i danas će se ponoviti još snažnije nego juče, sa više energije. Sutra ćete biti žrtva onoga što radite danas. Svaka aktivnost samu sebe pokreće. Svaka misao hrani samu sebe.

Ako sarađujete sa njom dajete joj energiju. Pre ili kasnije pretvoriće vam se u naviku. Radićete nešto ali bez svesti o tome. Radićete nešto samo zato što ste navikli da to radite. Kažu da je navika druga priroda - to nije preterivanje. Naprotiv to je ublažavanje!

U stvari navika se postepeno pretvara u pravu prirodu jer ima svoju energiju. Naravno, uzima energiju od vas, ali sarađivali ste u prošlosti i sarađujete sa navikom u sadašnjosti. Malo-pomalo, navika će postati gospodar, a vi ćete se pretvoriti u slugu, u senku. Navika će komandovati, a vi ćete biti samo poslušni izvršilac naredbi. Moraćete da je pratite.

Navike vas teraju da činite nešto a vi ste žrtva. Svaki postupak koji ponovite, svaka misao - jer misao je delikatan postupak uma - postaje sve moćniji. S vremenom ćete se naći u njegovim kandžama. Bićete zarobljenik navike. Živećete kao rob, kao zatvorenik. Zatvor je prefinjen, napravljen je od vaših navika, uslovljavanja i postupaka. Opkoljava vam telo, umotani ste u taj zatvor, ali mislite i zavaravate sebe da nešto radite. Kad se razbesnite tražite, izgovor za svoj bes.

Šta god da osjećate bez obzira da li vam je dobro ili loše - ta osjećanja ključaju vam iz podsvesti, iz prošlosti. Niko nije odgovoran za ta osjećanja osim vas. Niko vas ne može naljutiti, niko vas ne može usrećiti. Srećni ste sami od sebe. Besni ste sami od sebe. Tužni ste sami od sebe. Ako to ne shvatite zauvek ćete ostati rob.Nadmoć bića potiče od spoznaje: "Ja sam potpuno odgovoran za sve što mi se dešava. Šta god da se desi, bezuslovno je - ja sam odgovoran." Svi su odgovorni, potpuno odgovorni za svoje biće i za svoje ponašanje.

U početku rastužiće vas svest o tome da ste sami odgovorni jer ste oduvek mislili kako želite da budete srećni. Kako možete biti odgovorni za svoje nezadovoljstvo? Oduvek ste želeli blaženstvo, kako to da se ljutite sami od sebe? Zbog svega toga svaljujete krivicu na druge. Ako nastavite da prebacujete odgovornost, zapamtite - zauvek ćete ostati rob jer niko ne može da promjeni drugog.

Kako možete da promjenite nekog drugog? Da li je iko ikada promjenio nekoga? Jedan od najčešćih želja koje ostaju bez ispunjenja jeste želja da promenimo druge. Niko nikada nije uspeo u tome jer svako postoji po sopstvenom pravu - ne možete promeniti nikoga.

Nikada nećete shvatiti da ste sami odgovorni ako ne prestanete da prebacujete odgovornost na druge. Osnovna promena treba da se odigra u vama. Tako upadate u zamku - ako razmišljate o tome da ste sami odgovorni za sve svoje postupke, za sva svoja raspoloženja, postaćete depresivni. Ako uspete da prevaziđete depresiju, ubrzo ćete osetiti svetlost jer ćete se osloboditi od drugih. Sad možete da radite sami. Možete biti slobodni, možete biti srećni. Čak i ako ceo svet bude neslobodan i nesrećan, to neće uticati na vas.

Osnovna sloboda je prestanak svaljivanja krivice na druge, najvažnija sloboda nastaje kad shvatite da ste sami odgovorni. Odmah ćete shvatiti da možete mnogo! Ako nastavite da prebacujete odgovornost na druge, zapamtite - zauvek ćete ostati rob.

Ako ste tužni, zažmurite i posmatrajte svoju tugu. Pratite kuda vas vodi. Zakoračite duboko u svoju tugu. Ubrzo ćete joj naći uzrok. Možda ćete morati dugo da putujete jer morate da prođete ceo svoj život, i to ne samo ovaj, već i mnogo života unazad. Naći će te u sebi mnoge rane koje vas bole. Tužni ste zbog tih rana. Bole vas jer još nijesu zacijelile, to su žive rane. Ako se vratite do njihovog izvora, od posledica do uzroka, iscelićete ih.

Kad god se vratite unazad, prvo treba da oslobodite druge od odgovornosti. Ako drugima pripisujete odgovornost, krećete se ka spoljašnjosti, a ne ka unutrašnjosti. Ceo proces biće pogrešan ako pokušavate da otkrijete uzrok u drugima. " Zašto ste nesrećni? Zašto ste besni?" Zažmurite, opustite se i osetite zašto ste besni. Zaboravite na ženu - žena je samo izgovor, kao i svaki drugi A, B, C, D - koji god izgovor da imate, zaboravite ga. Dozvolite toj energiji da vas povede u prošlost jer bes potiče iz prošlosti.

Vi živite isključivo u prošlosti, dakle bes mora poticati iz prošlosti. Rana mora biti negde u vašem sjećanjima. Vratite se. Možda nemate jednu ranu, možda imate mnogo rana - malih i velikih. Zađite dublje i nađite pravu ranu, prvobitni uzrok svog besa. Ako se potrudite, naćićete ga, tu je. Tu je, kao cela vaša prošlost - kao film koji čeka da bude prikazan. Otpakujte ga i pustite.

Ako možete svesno da osetite ranu, rana će odmah zarasti. Zašto će zarasti? Zato što ranu stvara odsustvo svesti. Rana je deo neznanja, uspavane svesti. Kad svesno krenete unazad i kada sagledate ranu, svest će je izlečiti, kao isceliteljska sila. Rane opstaju kad nema svesti. Sad budite svesni.

Vratiti se unazad znači svesno razmisliti o onome što ste uradili dok niste bili svesni. Vratite se - samo svetlost sve leči; svetlost je isceliteljska sila. Izlečićete sve što je budete sagledali svesno i više vas neće boleti. Čovek koji ide unazad oslobađa se prošlosti koja više nema funkciju. Nije više zarobljenik prošlosti. Završio je sa prošlošću. U njegovom biću više nema mesta za prošlost.

Ako u vašem biću više nema mesta za prošlost, napravili ste mesta za sadašnjost. Tek tada dolazi sadašnjost. Završite s prošlošću. Ako ne raskinete sa prošlošću, živećete kao zombi. Nećete imati pravi život, nećete imati egzistenciju.

Prošlost živi kroz vas, nešto mrtvo vas progoni. Vratite se unazad kad god budete imali priliku, kad god se nešto u vama desi. Sreća, nesreća, tuga, bes, ljubomora - zatvorite oči i krenite unazad. Gledajte rane bez ikakvog osuđivanja. Ako osuđujete, ako kažete: " To je loše, to ne treba da bude tako", rana će se opet zatvoriti. Moraće da se sakrije.

Kad god osuđujete, um će pokušati da sakrije nešto od vas. Tako nastaje svesno i nesvesno. U suprotnom, um je jedinstven, nema potrebe za podelama. Ako osuđujete, um mora da se podeli i da neke pojave prebaci u tamu, da ih odloži u podrum kako ih ne biste videli i osuđivali.

Nemojte osuđivati i odobravati. Jednostavno, budite svedok, nepristrasni posmatrač, nemojte poricati. Ne govorite: " To nije dobro" jer odbijanje dovodi do potiskivanja. Budite nepristrasni. Samo posmatrajte i svedočite. Saosjećajno posmatrajte i desiće se isceljenje. Kada ste nepristrasni, saosjećajna svest oblaže ranu i rana nestaje - isparava.

Ne postavlja se pitanje zašto je to tako. To je prirodno. Tako je kako je. Jednostavno je tako. Kad vam to kažem, znači da vam govorim iz iskustva. Pokušajte i videćete da će vaše iskustvo biti isto. To je jedini način.

                            OSHO                                                                                                                      IZVOR: iz knjige "Svest - ključ za uravnotežen život uma"