Još od davnina termin buđenje se koristio kao neka vrsta metafore koja ukazuje na transformaciju ljudske svesti. U Novom zavetu postoje parabole koje govore o važnosti toga da čovek bude budan, da se ne uspava. Reč Buda potiče od sanskritske reči Budh, što znači, “biti budan.” Dakle, Buda nije ime, nije osoba, već stanje svesti. Sve to ukazuje da su ljudska bića potencijalno sposobna da žive u stanju svesti u odnosu na koje je uobičajeno budno stanje, poput spavanja ili sanjanja. To je razlog zašto neka duhovna učenja koriste termine kao što su “zajednička halucinacija” ili “univerzalna hipnoza”, kako bi opisali normalnu ljudsku egzistenciju.
Ukoliko uzmete bilo koju istorijsku knjigu i počnete sa proučavanjem 20. veka, naći ćete da veliki deo istorije naše vrste ima sve karakteristike koje bismo obično povezivali sa noćnom morom ili nerazumnim halucinacijama.
Priroda duhovnog buđenja je često pogrešno shvaćena. Usvajanje duhovnih verovanja, vizije Boga ili nebeskih bića, sposobnost kanalisanja, lečenja, predviđanje budućnosti ili druge paranormalne moći – sve te pojave imaju svoju vrednost i ne treba ih odbaciti, ali nijedna od njih sama po sebi, ne ukazuje na duhovno buđenje osobe koja ih doživljava. One se mogu javiti i kod osobe koja se nije duhovno probudila i one mogu ali i ne moraju da prate stanje prosvetljenosti.
Svakog jutra budimo se iz sna i iz naših snova ulazimo u stanje koje nazivamo budnim stanjem. Neprestani tok misli, od kojih se većina ponavlja, karakteriše uobičajeno budno stanje. Postavlja se pitanje, iz čega se to budimo kada dođe do duhovnog buđenja? Budimo se iz identifikacije sa našim mislima. Svako ko nije duhovno budan, potpuno se poistovećuje sa svojim mislima i pod njihovom je kontrolom, odnosno kontrolom neprestanog glasa u glavi.
Razmišljanje je kompulzivno: ne možete prestati ili vam se barem tako čini. Takođe izaziva zavisnost: vi čak ni ne želite da prestanete, barem ne dok patnja izazvana neprestanom mentalnom bukom postane neizdržljiva.
U neprosvetljenom stanju, vi ne kontrolišete misli, već one upravljaju vama i pod njihovom ste kontrolom. Moglo bi se gotovo reći, da ste opsednuti mišlju, što ukazuje na kolektivno uslovljavanje ljudskog uma koje seže više hiljada godina u prošlost. Ništa ne vidite onakvim kako to zaista jeste, već je sve iskrivljeno i umanjeno mentalnim oznakama, konceptima, presudama, mišljenjem i reaktivnim šablonima. Vaš osećaj identiteta, sopstva, svodi se na priču koju neprestano ponavljate sebi u svojoj glavi. “Ja i moja priča”: upravo ovo je na šta se vaš život svodi u neprosvetljenom stanju. A kada vaš život postane toliko reduciran, vi nikada ne možete biti dugoročno srećni, jer vi niste više svoji.
Da li to znači da više ne mislite nakon što se duhovno probudite? Ne, naravno da ne znači. U stvari, možete mnogo efikasnije koristiti misli nego što ste to ranije mogli. Međutim, vi tada shvatate da unutar vašeg bića postoji dubina, vibrirajući živi mir koji je mnogo prostraniji nego misli. U pitanju je sama svest, gde je um koji razmišlja, samo njen mali aspekt.
Za mnoge ljude, prvi pokazatelj duhovnog buđenja je da oni odjednom postaju svesni svojih misli. Može se reći da oni postaju svedoci svojih misli. Oni više nisu u potpunosti identifikovani sa svojim umom i tada počinju osećati da unutar njih postoji dubina za koju nikada nisu ni znali. Eckhart Tolle
Nema komentara:
Objavi komentar