Buda o prevazilaženju brige i pronalaženju sreće

U okviru budizma, možemo naučiti korisne savete koji nam mogu pomoći u prevazilaženju ciklusa patnje i postizanju trajne sreće. U suštini, svako od nas želi da bude zadovoljan sobom i svojim životom, zbog toga su ova učenja od presudnog značaja za svakog ponaosob.

Šta nas to drži podalje od sreće?

Postoji mnogo religija, kao i doktrina koje nas mogu naučiti korisnim savetima kako bi živeli svoj život punim potencijalom, srećno i zadovoljno. U okviru budizma, možemo naučiti razne načine koji nam mogu pomoći da završimo sa ciklusima patnje koji su sprečavali mnoge od srećnog života. U suštini, svi želimo da budemo zadovoljni, zbog toga ova učenja su od presudnog značaja i od značaja za svakog od nas.

Centralna ideologija proističe iz prve plemenite istine budizma koja u suštini napominje da su zapravo želje te koje izazivaju patnju. Pa, možete se zapitati, koje vrste želja? Prema Budi, to je bilo koja želja koja je povezana sa egom i pogrešnim idejama koje počinju da se akumuliraju i zauzvrat uzrokuju nesreću.

Navodimo nekoliko razloga koje mogu biti prepreke u dostizanju sreće. Pogledajte i vidite da li se nešto odnosi na Vas:

1. Zadovoljstvo u posedovanju novca i materijalnih dobara.
2. Razočaranje, uznemirenost, ljutnja kada izgubimo ono što posedujemo.
3. Osećaj oduševljenja kada nas ljudi hvale, odobravaju nas i govore kako smo divni.
4. Osećaj uznemirenosti i potištenosti, kada nas kritikuju, ne odobravaju, čak i kada nam govore istinu!
5. Osećaj oduševljenja kada imamo dobru reputaciju i dobar imidž.
6. Potištenost i uznemirenost kada imamo lošu reputaciju.
7. Osećaj oduševljenja kada smo doživeli čulna zadovoljstva — fantastični prizori, zvuci, mirisi, ukusi i taktilne senzacije.
8. Osećaj potištenosti i uznemirenosti kada imamo neprijatne osećaje.

Da bi se ​​odrekli ovih osam ovozemaljskih problema i fokusirali na dostizanju prosvetljenosti je ono što znači biti duhovna osoba.

Povredjen ego

Ekart Tol je ukazao na nešto što je pomoglo enormno sa ovim budističkim učenjem kada je pisao o oslobađanju ega. Ekhart je rekao da kada se osećate neprijatno, uvređenim ili uznemirenim, jer niste dobili nešto, verovatno je vaš ego povređen i to je upravo ono čega pokušavate da se otarasite kao duhovni aspirant. Dakle, kada se osećate loše, dopustite sebi i vašem egu da prihvatiti razočaranje i uništi svoju kontrolu nad vašim životom.

Ove brige obuzimaju naše živote i vladaju našim svetom. Svi se trudimo da posedujemo što više materijalnih stvari, brinemo o svojoj reputaciji, izbegavamo kritike, a najviše od svega, pokušavamo da stvorimo sebi prijatna osećanja. Ovi problemi nam oduzimaju mnogo našeg vremena. Tibetanski budistički, master Lama Ješe, to zove konstantnim jo-jo životom:

„Ja dobijem poklon! Osećam se tako srećnim!… Izgubio sam divan poklon. Ja sam nesrećan.” Neko kaže, „ti si divna”, i osećas se odlično. Neko drugi kaže, „napravili ste grešku”, onda se naše raspoloženje sruši.”

Jo-jo um

Prema Budi, ovo je velika greška, a ako je pre 2.500 godina ovo bila istina, to važi i za danas. Naše savremeno društvo prodaje i promoviše navedene probleme svaki dan. Reklame su bile bazirane na osnovu naših osnovnih želja još od početka prošlog veka kada je Edvard Brnejs, student Sigmunda Frojda, koristio Frojdove ideje podsvesnih želja da proda i reklamira komercijalne proizvode. Veliki dokumentarni film pod nazivom „Vek sebičnosti” objašnjava ovo na briljantan način. Od tada smo postali preplavljeni raznim oglašavanjem koje izaziva naše svakodnevne brige.

Dakle, u čemu je problem sa ovim svakodnevnim brigama? Problemi su trik. Zasnovani su na podsvesti i primitivnim uređajima koji nam govore da nam ove stvari, ili izbegavanje tih stvari, neće doneti sreću i zadovoljstvo . Tibetanska, budistička monahinja, objašnjava:
„Konstantni jo-jo um zavisi od spoljašnjih objekata i ljudi čineći nas time nesvesnim kako je naš um stvarni izvor sreće ili nesreće… Život postaje bitka sa okolinom i ljudima, trudimo se da budemo blizu svega onoga što volimo i uništavamo ono što ne volimo. Ovo nam donosi toliko tuge i patnje, jer naš um tako reaguje.”

Glavna stvar ovde je da se spoljni uslovi stalno menjaju, a kada ste pokušali da manipulišete životnom sredinom da biste bili srećni, to nikada neće biti kraj borbe. Mi ne možemo da kontrolišemo svet, ali možemo kontrolisati svoje misli i preuzeti odgovornost za to kako ćemo reagovati i kakvo je zapravo naše stanje uma koje ohrabrujemo. Drevni budizam i moderna pozitivna psihologija se slažu da je to unutrašnje stanje uma koje je primarni uzrok sreće. Moralno stanje uma, kao što je ljubav, velikodušnost i strpljenje, najviše doprinose srećnom životu. Isto tako svesnost, otvoren um, i briga za druge, sve su to stvari koje se mogu razvijati interno u odnosu sa svetom i biti uzrok mirnog i srećnog čoveka.

Bez duševnog mira, sreća se ne može postići od novca, slave i zadovoljstva. Primer su bogati ljudi koji su nesrećni i postoje neki siromašni ljudi koji su srećni. Stanje uma je definitivno primarni uzrok sreće. Buda je bio princ sa svom raskoši i bogatstvom i možete zamisliti da je shvatio da mu ništa od toga nije donelo trajnu sreću.