Bio jedan farmer koji se požali nakon siromašne žetve: “Kad bi Bog dozvolio da ja upravljam vremenskim prilikama, sve bi bilo bolje. Izgleda da ne zna puno o zemljoradnji.”
Bog mu je odgovorio: “Sljedeće godine ćeš ti odlučivati o vremenu, što god zatražiš – dat ću ti!”
Seljak se jako obradovao i odmah rekao: “Sad hoću sunce!”
Sunce je izašlo. Kasnije je dodao: “Neka pada kiša!”
I počne kiša. Cijele godine je prvo sijalo sunce, a zatim bi uslijedila kiša. Sjeme je klijalo, usjevi su napredovali – bila je divota gledati ih.
“Sad je Bog naučio kako da upravlja vremenom,” ponosno reče seljak. “Stabljike nikad nisu bile tako visoke, tako zelene, tako sočne.”
Sunce je izašlo. Kasnije je dodao: “Neka pada kiša!”
I počne kiša. Cijele godine je prvo sijalo sunce, a zatim bi uslijedila kiša. Sjeme je klijalo, usjevi su napredovali – bila je divota gledati ih.
“Sad je Bog naučio kako da upravlja vremenom,” ponosno reče seljak. “Stabljike nikad nisu bile tako visoke, tako zelene, tako sočne.”
Došlo je i vrieme žetve. Seljak je uzeo srp, počeo da žanje, ali mu je srce stalo. Klasje je bilo prazno. Bog je došao i upitao ga: “Kakva ti je žetva?”
“Veoma loša, Gospodine, veoma loša!,,
“Zar nisi ti upravljao vremenskim prilikama? Zar nije sve ispalo onako kako si htio?”
“Naravno da jest, zato se i čudim. Dobio sam sunce i kišu – sve što sam tražio, ali nema zrna u klasju!”
Gospodin mu onda reče: “Nikad nisi tražio vjetar, oluju, snijeg, ništa što pročišćava zrak i pomaže da korijen očvrsne. Tražio si samo sunce i kišu, ali ne i loše vrijeme. Zato je klasje prazno.”
izvorcentarprozor.com/alternativainformacije
Nema komentara:
Objavi komentar